Zdravo, internet drugari!
Pisem ovaj prvi post u 3:37 ujutru zato sto mi moje misli ne daju da zaspim i zelela bih da ih podelim na internetu. Blog, YouTube, Instagram, to su tri stvari koje obozavam i zivotna zelja mi je bila da se u tome oprobam, samo mi je uvek jedna, kljucna stvar falila. Hrabrost. Uvek sam mislila sta ce mi ko reci, ljudi iz skole ce me hejtovati ako cuju da sam napravila kanal ili blog, ali istina je u stvari da oni hejtuju svakako, verujem da vecina nas nema bas najsjanije iskustvo u skoli i da su mnogi zrtve vrsnjacnog nasilja. To mora prestati!
Kao neko ko je prosao kroz mnogo toga znam da nije lako nositi se s tim. Dolazim kuci iz skole placuci kako nemam s kim da budem na odmoru, kako mi ljudi svasta iza ledja pricaju, kako se stvaraju klanovi, a ja ne pripadam tome. Koliko su ljudi samo dvolicni, bezobrani i koliko su samo u stanju da se ulizuju i menjaju samo da bi se uklopili.
Mi tinejdzeri prolazimo kroz gomilu kako fizickih tako i psihickih promena, radimo stvari koje mozda ne bismo u normalnim situacijama, samo da bismo ispali kul. Ovo kazem generalno, ne mislim na pojedince. Imala sam drugaricu koja je uvek bila u fazonu: ,, Ja nikad necu popiti, ja nikad necu zapaliti cigaru, to je odvratno, devojke koje padaju po ulici mrtve pijane su nesto najruznije sto sam ikada videla, mene bi bilo sramota da cujem da neko prica nesto tako o meni...'' i da ne nastavljam, shvatate poentu. Kada je to govorila imala je 15 godina, i nije imala neko drustvo.
Kako je vreme prolazilo sve manje smo pocele da se druzimo, jer pogodite sta, postala je sve ono sto je rekla da nikad nece, a zasto? Pa samo da bi se uklopila. Sada sa 18 godina misli da je riba koju svi obozavaju. Prezirem takve osobe, ona misli da je ljudi vole i da je u centru paznje, a kad bi znala sta se u stvari prica ne bi joj bilo lako. Kada sagledate nekoga konkretno ili neku situaciju sa strane mnogo bolje mozete da vidite nego kada ste sami u tome.
Ne bih sada zelela da pocnem da hejtujem, niti da mnogo duzim, samo zelim da kazem da se nikada ne menjate, posebno ne na gore, zbog drugih, sta god da radite, radite to zbog sebe, kada zavrsite osnovnu, srednju, tim ljudima ni cao posle na ulici ne kazete, a vasi zivci, suze i nerviranje nisu vredni apsolutno nikoga. Iz licnog iskustva kazem.
Volite sebe, jer dok ne naucite sami sebe da volite, nece vas ni drugi voleti.
Pisem ovaj prvi post u 3:37 ujutru zato sto mi moje misli ne daju da zaspim i zelela bih da ih podelim na internetu. Blog, YouTube, Instagram, to su tri stvari koje obozavam i zivotna zelja mi je bila da se u tome oprobam, samo mi je uvek jedna, kljucna stvar falila. Hrabrost. Uvek sam mislila sta ce mi ko reci, ljudi iz skole ce me hejtovati ako cuju da sam napravila kanal ili blog, ali istina je u stvari da oni hejtuju svakako, verujem da vecina nas nema bas najsjanije iskustvo u skoli i da su mnogi zrtve vrsnjacnog nasilja. To mora prestati!
Kao neko ko je prosao kroz mnogo toga znam da nije lako nositi se s tim. Dolazim kuci iz skole placuci kako nemam s kim da budem na odmoru, kako mi ljudi svasta iza ledja pricaju, kako se stvaraju klanovi, a ja ne pripadam tome. Koliko su ljudi samo dvolicni, bezobrani i koliko su samo u stanju da se ulizuju i menjaju samo da bi se uklopili.
Mi tinejdzeri prolazimo kroz gomilu kako fizickih tako i psihickih promena, radimo stvari koje mozda ne bismo u normalnim situacijama, samo da bismo ispali kul. Ovo kazem generalno, ne mislim na pojedince. Imala sam drugaricu koja je uvek bila u fazonu: ,, Ja nikad necu popiti, ja nikad necu zapaliti cigaru, to je odvratno, devojke koje padaju po ulici mrtve pijane su nesto najruznije sto sam ikada videla, mene bi bilo sramota da cujem da neko prica nesto tako o meni...'' i da ne nastavljam, shvatate poentu. Kada je to govorila imala je 15 godina, i nije imala neko drustvo.
Kako je vreme prolazilo sve manje smo pocele da se druzimo, jer pogodite sta, postala je sve ono sto je rekla da nikad nece, a zasto? Pa samo da bi se uklopila. Sada sa 18 godina misli da je riba koju svi obozavaju. Prezirem takve osobe, ona misli da je ljudi vole i da je u centru paznje, a kad bi znala sta se u stvari prica ne bi joj bilo lako. Kada sagledate nekoga konkretno ili neku situaciju sa strane mnogo bolje mozete da vidite nego kada ste sami u tome.
Ne bih sada zelela da pocnem da hejtujem, niti da mnogo duzim, samo zelim da kazem da se nikada ne menjate, posebno ne na gore, zbog drugih, sta god da radite, radite to zbog sebe, kada zavrsite osnovnu, srednju, tim ljudima ni cao posle na ulici ne kazete, a vasi zivci, suze i nerviranje nisu vredni apsolutno nikoga. Iz licnog iskustva kazem.
Volite sebe, jer dok ne naucite sami sebe da volite, nece vas ni drugi voleti.
